Postoji jedan razlog zašto lav ne mora da bude objašnjen.
Kada vidite fotografiju lava na zidu advokatske kancelarije, niko vam ne mora reći šta ona znači. Osećaj autoriteta, snage, zaštite prenese se pre nego što svest stigne da formuliše pitanje. To je mehanizam simbolike, i nije metafora. To je bukvalno ono što se dešava u mozgu posmatrača.
Pre nekoliko godina radio sam na kolekciji koja se zove „Mi, životinje“. Ideja nije bila nova – životinje kao simboli su stare koliko i civilizacija. Ali ono što me je zanimalo je nešto preciznije: šta se dešava kada ta simbolika dođe kroz fotografiju, a ne kroz logo ili ilustraciju?
Zašto simbolika životinja funkcioniše drugačije od slogana
Ono što mozak radi sa sloganom i ono što radi sa slikom nisu isti proces.
Slogan se čita, procesuira, ocenjuje. Slika se prima direktno, pre svakog suda.
Zato kompanije koje koriste simboliku životinja u poslovnom prostoru ili brending materijalima ne kupuju dekoraciju. Kupuju asocijaciju. Lav za firmu koja želi da komunicira liderstvo i stabilnost. Sova za konsultantsku firmu kojoj je bitno da je vide kao strateški oslonac. Flamingosi za HR agenciju kojoj je zajedništvo ključna vrednost.
Te asocijacije ne moraju da se objasne. One rade.
Fotografija nasuprot ilustraciji
Postoji razlika između simbola koji izgleda i simbola koji postoji.
Ilustrovani lav je koncept. Fotografija lava – stvarnog, ili umetničke minijature snimljene sa pravim osvetljenjem i namerom – nosi materijal koji ilustracija ne može da prenese. Teksturu. Težinu. Prisutnost.
Kada to stavite na zid poslovnog prostora, ili u korporativni poklon paket, klijent ne dobija sliku. Dobija osećaj.
A osećaj je ono što ostaje posle svakog sastanka.
Šta su mi klijenti govorili
Jedna od fotografija iz kolekcije „Mi, životinje“ – portret sove – završila je u kancelariji jedne IT firme u Beogradu. Direktor mi je rekao da mu klijenti uvek komentarišu tu sliku. Da im ostaje u sećanju.
Nisam iznenađen. Sova na zidu ne govori „mi smo pametni.“ Ona to pokazuje. I razlika između ta dva pristupa je razlika između komunikacije koja se zaboravi i one koja gradi poverenje.
Nije slučajnost da najveći brendovi na svetu biraju simboliku životinja za vizuelni identitet. Jer ništa ne komunicira vrednost tako brzo i tako duboko kao simbol koji razumemo na instinktivnom nivou.
Zašto fotografija, a ne sve ostalo
Fotografija nosi jedan argument koji ilustracija, animacija ni generisana slika ne mogu da pobiju: ovo je postojalo.
Taj dokaz prisustva je nešto što savremena publika sve više traži i sve teže nalazi. U moru generisanog vizualnog sadržaja, fotografija koja je snimljena sa namerom – gde je neko bio tamo, gde je svetlost bila postavljena s razlogom, gde je kadar odabran – prenosi autentičnost pre nego što je iko svestan zašto je veruje.
To je vrednost koja ne zastareva.
Ako tražite fotografiju za poslovni prostor, korporativni poklon ili vizuelni identitet koji treba da komunicira više od jedne reči, razgovor počinje od konkretnih pitanja. Zatražite besplatnu konsultaciju i hajde da vidimo šta vašem brendu zapravo treba.
Aleksandar Damnjanović