Na fotografijama Aleksandra Damnjanovića iz serija Australija i Afrika okeanski pejzaž postaje mesto na kojem ljudi komuniciraju sa beskrajnim vodenim prostranstvom. Turisti se odmaraju, šetaju, gledaju, brčkaju, druže ili plivaju u okviru veće kompozicije ispunjene vodenom masom (u Australiji) ili vodom, obalom i oblacima (u Africi). Okeanska ogromna bezvremenska masa tečnosti koja se konstantno menja i lomi dolaskom svakog talasa, vetra, ili ljudi i brodova koji je „šaraju“, na kraju ostaje ista. Damnjanovićeve fotografije beleže jedan trenutak tog fluksa koji okeanske struje, talasi, vetrovi i čovek zajedno čine. Promena pejzaža je repetetivna – svaki novi talas donosi promenu, ali istovremeno vraća stvari na svoje mesto. Ljudi na Damnjanovićevim fotografijama su neimenovani činioci tog trenutka promene. Oni u Australiji deluju kao označitelji prostora koji je snimljen, a u Africi čine deo pejzaža, dakle, postaju nešto što upotpunjuje naš pogled na vodu u tom, određenom, trenutku.

…